Ivan Ejub Kostić, direktor Balkanskog centra za Bliski istok, smatra da je u ovom trenutku najvažnije da je referendum ipak uspio.
“Jer, nažalost, tokom referendumske kampanje referendum je bio potpuno personalizovan. Glasovi koji su bili protiv ustavnih promena su uspeli da efikasno supstituišu priču o pitanjima koja su se ticala ustavnih promena za prljavu kampanju protiv predsednika Erdogana usled čega smo nedeljama imali neverovatnu, sveprisutnu kampanju u kojoj se neprekdino govorilo samo o tome kako Turska bespovratno klizi u diktaturu i kako će Erdogan nakon referenduma postati nekakav novi sultan“, smatra Kostić.
Kako sada stvari stoje, ističe on, 51 posto birača glasalo je “za” ustavne promjene i samo na prvu loptu to može da izgleda kao nešto što je problematično, s obzirom da je to manji procenat nego što je sam Erdogan dobio na posljednjim predsjedničkim izborim.
“Međutim tu moramo da uzmemo u obzir dve stvari. Prvo, moramo uzeti u obzir da je na ovom referendumu izlaznost bila značajno veća, čak za maltene 13 posto i drugo da je tokom kampanje za referendum došlo do opšte mobilizacije svih onih snaga kojima nije u interesu da Turska dalje ide putem stabilizacije i jačanja njenih kapaciteta. Kada to kažem tu naravno mislim na izuzetno negativnu ulogu zapadnih zemalja i njihovih medija koji su stvorili maltene psihotičnu atmosferu oko ovog referenduma, kao da se radi o biti ili ne biti za budućnost Turske“, objašnjava Kostić.
Siguran put demokratizacije
Smatra da je u ovom trenutku zaista najvažnije da je ustav prošao pa i sa ovakvom “tankom” većinom, jer će to omogućiti da Turska nastavi svoj siguran put demokratizacije i njenog razračunavanja sa malignim remiscentima sigurnost aparata.
“Mislim da ne bi trebalo mešati rezultate referenduma s pitanjem spoljne politike. Predložene ustavne promene se tiču isključivo unutrašnjeg uređenja Turske, a ne spoljne politike. Turska je ozbiljna zemlja koja ima veoma stabilnu spoljnu politiku već dugi niz godina. Svakako, do određenih promena je dolazilo poslednjih godina, ali kada o tome govorimo moramo da uzmemo u obzir da Turska graniči sa Sirijom u kojoj rat besni već godinama u nazad i u kome učestvuju, direktno ili indirektno, sve značajnije svetske i regionalne sile, kao i da je sirijski sukob stavio Tursku pred velike izazove zbog rastućeg uticaja kurdskih terorista“, kaže on.
Mišljenja je, ipak, da bi neke stvari zaista morale da dođu na dnevni red.
“Pre svega mislim da bi bilo veoma značajno da Turska preispita svoje odnose sa pojedinim zemljama Evropske unije koje su se apsolutno nedopustivo ponašale tokom kampanje za refenrendum i direktno se mešale u unutrašnja politička pitanja Turske. Tu pre svega mislim na spoljnu politiku Nemačke koja sve snažnije pruža podršku onim kurdskim organizacijama koje su u Turskoj nedvosmisleno označene kao terorističke, kao i zatvaranje očiju pred masivnim delovanjem gulenističkih organizacija u toj zemlji. Osim toga, mislim da je i krajnje vreme da Turska zaoštri pitanje oko izbeglica i pitanje novčane pomoći koja je Evropa još odavno obećala a koju se konstantno oglušuje“, tvrdi Kostić.
Pročitajte kompletan tekst na Al Jazeera Balkans.