Tokom proteklih dana u Beogradu je boravio Imran Hosein koji je čuven po tome što veoma aktivno negira genocid koji je počinjen nad Bošnjacima-muslimanima u Srebrenici. Imran Hosein je pri poseti Beogradu održao predavanje u Srpskoj akademiji nauke i umetnosti (SANU) i dao “ekskluzivni” intervju prorežimskim “Novostima” pod naslovom “Istinu o Srbima ne dozvoljava CIA”. “Novosti” su Hoseina u uvodniku predstavili kao jednog od vodećih svetskih islamskih teologa i tvorca privrednog čuda Malezije(?!). Međutim, istina je po sve drugačija. Za Imrana Hoseina je malo ko čuo, a ako je neko i čuo razlozi su prevashodno njegove veoma kontroverzne izjave i “tumačenja” svetskih dešavanja koja su prepuna teorija zavera i površnih naklapanja. Naravno, ako gledamo aktivnosti SANU u poslednjih pola decenije nije ni malo za čuđenje zbog čega je upravo ovakva osoba pozvana da održi predavanje u Beogradu. Huseinovo veličanje Rusije i isticanje Putina kao primer pravednog vođe koji je darovao muslimanima velelepnu džamiju u Moskvi i hrabrog borca protiv zapadne šejtanske armije koja ratuje rame uz rame s svojim frankenštajnskim proizvodom ISIS-om je nešto što ovog čoveka automatski preporučuje rusofilsko-anti zapadnoj naučnoj instituciji kakva je SANU.
Naravno, SANU je dobio i podršku u svom svesrdnom domaćinstvu od večnog srbijanskog muftije Muhameda Jusufspahića. Nakon što godinama ima za cilj da muslimanima Srbije objasni da njihovo pismo treba da bude ćirilica, a kulturni i politički centar Rusija, Jusufspahić sada svojim susretom s Imranom Hoseinom (in)direktno daje legitimitet Hoseinovim rečima da su “Otomani vodili osvajacke ratove u ime goga i magoga” i da je “Otomansko carstvo posejalo zlo na Balkanu”. Sledeći svoju ideju da je Osmanska carevina bila đavoljeva sila Hosein “logički” izvodi zaključak da Srbi danas na Kosovu ratuju na Božjem putu protiv mračnih sila zla koje su i dalje prisutne kroz postojanje kosovskih Alabanaca podržanih od strane NATO alijanse. Vokabularom i količinom nebuloza kojim se Imran Hosein služi čak se ne koriste ni najostrašćeniji srpski islamofobi i turkofobi Miroljub Jevtić i Srđa Trifković.
Međutim, odgovornost samih muslimanskih vernika u Srbiji je ogromna. Isključivo biti koncentrisan na krivicu drugoga nije od velike pomoći na duže staze. Duboki san i razdor u kome se nalaze muslimani u Srbiji ide u prilog političkim i verskim krugovima koji za cilj imaju da se zajednica muslimana drži u okovima neznanja nesposobna za aktivniju društvenu participaciju. Ovakvo stanje se neće promeniti bez aktivnijeg nastojanja vernika da se usprotivi nepravdi koja je prouzrokovala da Zajednica bude kidnapovana zarad ličnih i političkih intersa. Nažalost, očigledno je da je situacija iz perioda komunističke vladavine kada se Zajednica percipirala nedodirljivom i otuđenom od vernika zbog stalnog dosluhu s vladajućim strukturama i dalje na snazi. Zbog toga pre bilo čega drugoga treba predano raditi na promeni ovakve percepcije s konačnim ciljem da se Zajednica ponovo stavi u službu vernika.